Добрица Ерић
Наш познати песник, прозни и драмски писац, лирски здравичар Груже, сликар природе, села, детињства и љубави, рођен је 22. 8. 1936. године у селу Доња Црнућа у Шумадији, крај реке Груже. Родитељи су му били шумадијски сељаци Милош и Радмила. Завршио је четири разреда основне сколе у Враћевшници и опробао срећу у многим занатима пре него што се определио за списатељски рад. Својим богатим стваралаштвом на својеврстан начин обележава живљење на шумадијском и српском простору. Он је аутор више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године а до данас више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница… Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на светске језике. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику. На јавним наступима — на ТВ, на вечерима поезије и другим приредбама он своје песме не чита, он их говори, јер их готово све зна напамет. Добитник је низа значајних награда и признања: Младо покољење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара, Невен, Вукова Награда. . У Лазаревцу године 1995. је добио награду Златно Гашино перо. Песму „Бели зец“ посветио је Фестивалу хумора за децу. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Добрица је велики пријатељ деце, сељака, радника и учитељског кадра који је препоручивао његове књиге ђацима. Себе назива бившим чобанином и земљоделцем, занатлијом који је опробао срећу у разним занатима, професионалним песником и романописцем за децу и одрасле. Песник сеоске идиле, наивни поета пастирске и ратарске песме. Наш истакнути књижевник живи и ради у Београду и у Гружи. |