Интерпункција
У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже, употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци.
►Тачка се ставља на крају обавештајне - потврдне и одричне реченице, на пример: Сваки дан учим за испит. За испит не учим редовно. ►Запета се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја зарезом, а делови који чине целину за себе, одвајају се зарезом од осталих делова реченице. Запетом се одвајају:
►Тачка и запета се употребљавају:
►Две тачке се се стављају:
►Наводницима се обележавају:
► Упитник се ставља на крају упитних реченица. ► Узвичник се ставља иза узвичних реченица, као и иза мањих говорних јединица које се изговарају у узбуђењу, повишеним гласом, на пример: Ух, што сам гладна! Не вичи! Пожар! ► И упитник и узвичник се стављају онда када се питање изговара повишеним гласом, нпр. Он положио?! Не даш?! ►Заградом се у реченици одваја оно што се додаје ради објашњења претходне речи или дела реченице, на пример: Интерпункција (реченични знаци) доприноси јаснијем изражавању. Именске речи (именице, придеви, заменице и бројеви) мењају се по падежима. За време Првог светског рата (1914 - 1918) владале су несташице хране, одеће и лекова. ►Црта се пише:
- Мој друг. - Зашто га ниси позвао унутра? - Журио је - промрмља Милош.;
►Цртица се као правописни знак пише:
► Апостроф се ставља уместо изостављеног слова: Је л' то тачно? |
|