Прелазак Л у О је гласовна промена при којој сваки сугласник Л који се налази на крају слога или на крају речи прелази у самогласник О. Ова промена се у српском језику одиграла крајем 16. века. Јавља у следећим случајевима:
► На крају радног глаголског придева у мушком роду једнине читао - читали - читала певао - певала - певало марио - марила - марило ► У номинативу једнине неких придева у мушком роду бео - бели - бела ► У номинативу једнине неких именица део - делови - делова ► У свим падежима осим номинатива једнине и генитива множине именица које се завршавају на - ЛАЦ гледалац - гледаоци - гледалаца слушалац - слушаоци - слушалаца читалац - читаоци - читалаца пратилац - пратиоци - пратилаца ► У изведеним именицама селити - сеоба делити - деоба ИЗУЗЕЦИ: Л не прелази у О у следећим случајевима: зналац, стрелац, илегалац, молба, жалба, болница, огледалце, бал, канал, фудбал, стално, стол, столњак, алка, Милка, Јелка |
|