Иво Андрић
Иво Андрић, један од најзначајнијих и најцењенијих српских писаца, рођен је 9. октобра 1892. године, у Долцу поред Травника, у некадашњој Аустроугарској. Детињство је провео у Вишеграду, где је завршио основну школу. Средњу школу, Велику гимнаазију, уписао је у Сарајеву, а матурирао је 24. јуна 1903. год. Исте године уписује и факултет у Загребу. Докторску дисертацију одбранио је на Универзитету у Грацу 1924. године.
Андрић је био страствени борац за ослобађање јужнословенских народа од аустроугарске власти. Биографија Иве Андрића нажалост садржи и податак да је он провео неко време у затвору. Наиме, аустроугарска полиција га је, одмах по избијању рата, ухаписла као политичког затвореника. Насупрот томе, Иво Андрић је имао јако успешну дипломатску каријеру. Његова прва објављена песма јесте ,,У сумрак“,у ,,Босанској вили“,1911. године. Дела и цитати Иве Андрића у себи имају неку дозу тајанствености, мистерије, дубине и имају ту моћ да човека наведу на размишњање и доведу га у ситуацију да се и сам запита како он, оно о чему Андрић пише, види својим очима. Нека од његових најзначајних дела су: ,,Немири“, ,,Пут Алије Ћерзелеза“, ,,Мост на Жепи“, ,,Проклета авлија“, ,,Јелена,жена које нема“ ... али посебно место међу њима заузима роман ,,На Дрини ћуприја“ , инспририсан мостом Мехмеда Паше Соколовића, а за који је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност (што га чини јединим српским Нобеловцем). Живот овог великана српске књижевности завршио се 13. марта 1975. године. Иво Андрић сахрањен је у Алеји заслужних грађана, на београдском Новом гробљу. |